Prvi mini album

Od kada sam započela švrljanje po internetu u potrazi za tajnama scrapbook tehnike, najviše su me privukli takozvani mini albumi.

Mislim da je to pre svega zbog načina pravljenja - od koverata, papirnih kesa i sličnih materijala sa kojima se susrećemo svaki dan, najrazličitijih načina povezivanja stranica međusobno, pa zatim i sa koricama. Zbog mnoštva džepova i mogućnosti za smeštanje skrivenih poruka, tagova i kojekakvih sitnica. Zbog mogućnosti pravljenja mini albuma u albumu, dodavanje čestitkica, kovertica i ostalih zanimljivih stvarčica koje doprinose bogatstvu ovakvih albumčića. Bez obzira na njihov "mini" naziv, mogu biti različitih dimenzija, a sve u zavisnosti od vaših želja i potreba. 

Želeći da probam sve i odmah, krenula sam da pravim tri albumčića u isto vreme, naravno, sva tri na različit način. U jednom momentu sam se našla u nebranom grožđu jer nisam znala na koju ću stranu. Konačno, odlučila sam se da završim prvo ovaj koji ću vam danas pokazati a koji u samoj izradi uopšte nije skup - da sam ga pravila od "originalnih" scrapbook komponenti ko zna koliko bi izašao...ovako, možete ga napraviti bukvalno sa stvarima koje već imate u kući i bez dodatnih troškova.

 

unapred se izvinjavam zbog kvaliteta fotki, imala sam jako mlo vremena da sve ufotkam :)

Moram priznati da sam ga zaista brzo napravila - najviše vremena oduzima merenje i seckanje - nemam trimer pa još uvek sve radim ručno, makazama ili skalpelom...samo povezivanje stranica je veoma brzo(radila sam dvostruko lepljivom trakom), kao i kasnije lepljenje kartona i papira na bazu. Kao mastilo na ivicama koristila sam žuti i braon tuš koje sam kupila u lokalnoj knjižari u setu od 6 komada, po veoma povoljnoj ceni, s`tim što taj korak nije obavezan, ali sam ja želela da pokušam.

Sam album je napravljen od 6 standardnih koverata u kojima dobijamo račune, a za korice sam iskoristila kartonsko pakovanje u kojima su bili lenjiri a koje sam obukla u isti papir koji sam koristila u samom albumu. Ukrasni papir sam kupila u knjižari, dve rolne dimenzija 70x200 i svaka rolna me je koštala oko 100 dinara. Zaista sam malo potrošila, mislim da mogu još deset ovakvih albuma da napravim od njih! Što se slaganja boja tiče, veliki sam perfekcionista i čim sam ih videla ovako uparene, morala sam da ih kupim. Odlučila sam se za jednosatavan dizajn- samo sam smenjivala ove dve nijanse papira. Satensku traku sam kupila u kineskoj radni - 10m 60din. To je jeftinije od svake pozamanterije u koju sam otišla. Izbor nije veliki, ali imaju neke osnovne boje i različite širine što mi je za početak dovoljno. Za reprezentativnije tračice i čipke se svakako treba otvoriti malo više :D

Jako dugo sam se premišljala šta i kako za naslovnu stranu...

na kraju sam se odlučila za jednostavnu ružicu od hamera, ukrašenu kombinacijom žutog i braon tuša, malo satenskih tračica a postavila sam i mesto za upisivanje imena albuma,godine iz koje su fotografije, ili to pak može da posluži kao mesto za posvetu.

Pošto mi je prva unutrašnja strana korice bila nekako praznjikava, napravila sam jedan veliki koverat koji može da služi svemu i svačemu. U ovom slučaju, pošto je album namenjen mojoj mami za rođendan, ubacila sam gomilu etiketica/nalepnica kojih ima i kroz album. Nalepnice su sa gomilu ukusne zimnice koju priprema svake godine, ali i za tegle i teglice sa najraznovrsnijim začinima, čajevima i raznoraznim travama - naravno, sve iz njene bašte.

Prva strana albuma, tj prvi džepić albuma je rezervisan za čestitku, koja se u potpunosti slaže sa albumom.  

Nakon čestitkice, smenjuju se stranice koje mogu služiti za pisanje, fotografije ili šta god da zamislite. Pošto sa svake leve strane albuma postoji džepić, odlučila sam da i u njih umetnem po nekoliko nalepnica, čisto da razbijem "monotoniju". 

 

 

Etiketice sam skinula sa sajta koji je prepun raznoraznim etiketama za svakojake prilike, pa ako se nekome dopadaju, može da ih preuzme, odštampa i koristi.

 

I, za kraj, poslednja strana i moj divni dragi vilin :)

 

 

Sobzirom da je prvi album koji sam ikada napravila, izuzetno sam zadovoljna. Takođe, drago mi je što "ostaje u porodici", i što se mami veoma dopada. U svakom slučaju, sada imam podstrek da napraim još neki, sličan ili potpuno drugačiji, obradujem neke drage ljude, i na kraju krajeva, obradujem sebe kroz sam proces izrade i izražavanja kreativnosti.

Nadam se da se i vama dopada, očekujem kritike predloge i sugestije, a ako imate pitanja, tu sam da odgovorim. :)

Do sledećeg čitanja,

Super Anisoptera